Da li ste se nekad zapitali kako zaista izgleda koordinacija i organizacija jednog venčanja iz ugla mlade?

Svi će vam reći kako će to biti najlepši dan u životu.

Ono što vam retko ko kaže jeste koliko može biti haotičan, preemotivan i potpuno nepredvidiv.

Ne kroz one rečenice koje stalno slušamo:
„Stresno je“, „Sto stvari imam da organizujem“, „Nemam vremena za sebe“.

Već kroz ona pitanja koja se stalno vrte u glavi:

• Svađe oko liste gostiju. Moji roditelji hoće više, njegovi još više.
• Rodbina koju jedva viđamo, a „mora“ da se pozove, koliko će ih doći dvoje ili sedmoro?
• Da li ćemo kititi goste? Koliko ima dece i da li će nam uletati na fotografijama prvog plesa?
• Da li će bend napraviti dobru atmosferu? 
• Da li ću smršati do venčanja onako kako želim, a ipak ne bih da vežbam?
• Da li sam izabrala dobrog fotografa? Hoće li slike koje ostaju zauvek zaista biti onakve kakve želim? 
• Kod koga su burme? Da li smo spremili novac za muziku?

I onda sve one „krupne“ dileme koje u tom trenutku deluju ogromno:
til preko stolica ili ne, Tifani stolice ili medaljon, dekoracija za tortu, druga haljina za presvlačenje, pokloni za kumove… 

Telefon ne prestaje da zvoni.

I ono jedno pitanje koje retko kada izgovorimo naglas:

Da li ću zaista uživati ili ću samo pokušavati da sve držim pod kontrolom?

STANI.

Hajde da na trenutak zaista sve to ostavimo po strani.

Volela bih da ti pokažem venčanje iz drugog ugla, onog koji zaista ostaje i šta možeš učiniti da samoj sebi olakšaš taj dan.
Jer realnost je jednostavna: sve ovo gore se zaboravi. 

Dok trošiš živce i pažnju na sporedne stvari, ono najvažnije prođe za tili čas, a to je vaš dan, vaše venčanje

Krunisanje vaše ljubavi. 

I ako postoji jedan način da se sve to stavi u nekoliko rečenica to je da, koliko god planirali, vaš dan venčanja nikada neće izgledati tačno onako kako ste ga zamišljali. I to nije loše. To je jednostavno realnost.

Postoje trenuci kroz koje gotovo svaka mlada prođe, a o kojima se retko govori sve dok se ne završi dan venčanja:

• Mesecima čekaš taj dan, a onda prođe za nekoliko sati
• Nećeš uspeti da se posvetiš svakom gostu onako kako si planirala
• Koliko god satnica bila precizna, nešto će kasniti i to je u redu
• Emocije dolaze u talasima, često u potpuno neočekivanim trenucima
• I na kraju, sitnice oko kojih si se najviše brinula i nervirala neće biti ono čega se sećaš

Ono što ostaje je taj osećaj i koliko si bila prisutna u tim trenucima.

Negde usput sam shvatila da više nisam samo mlada koja pokušava da drži sve pod kontrolom. Počela sam da preuzimam ulogu one koja koordinira svaki trenutak, a vremenom je to postala moja strast i posao, koordinacija i planiranje venčanja.

Ne zato što sve mora biti savršeno, već zato što sam uvidela koliko mir, sreća i osećaj slobode doživljavaju parovi kada neko tiho drži sve zajedno pod kontrolom neprimetno na sam dan venčanja. 

Dok ja rešavam dramu sa tortom, ti ćeš popravljati karmin i smejati se i plesati sa drugaricama.